Vesti
Obaveštenja


21.10.2019
TC-EDU: Deca iz manjih sredina su aktivnija i jača. Da li je to tačno ili ne?

Decenijama je važilo jedno nepisano pravilo koje je postalo široko prihvatljivo, i kao nekakva zakonitost, korišćena u tematskim razgovorima bilo da se radi o sportu, radu, zdravlju ili nečemu drugom.

„Deca sa sela su bolja od dece iz grada“ ili „Deca iz malih sredina su bolja od dece iz većih sredina“. Termin „bolja“ u odnosu na više različitih stvari. Najčešće se mislilo na to da su zdravija, sposobnija, samostalnija, motivisanija, snalažljivija, fizički a neretko i mentalno jača.

Naravno, generalizacija u ovom slučaju ne sme da se postavi i sa tim će se verovatno složiti svi.  Ali, zbog čega je to bilo ustaljeno mišljenje decenijama? Mišljenje i stavovi eminentnih stručnjaka iz više oblasti i nešto što je, definitivno bilo prihvaćeno u javnosti godinama unazad. Bilo je čak i istraživanja koji su potvrđivala takve teorije, odnosno, bar bi se iz njih moglo zaključiti to da su deca iz manjih sredina ili ruralnih područja bila znatno uspešnija u iskazivanju fizičkih i motoričkih potencijala, posebno od 80-ih pa do poslednih godina.

ČITAJTE: Da li je dobro jesti pre treninga?

Ako je tako, postavlja se pitanje zbog čega je to bilo nepisano pravilo i ako je zaista bilo tako, šta je razlog koji je proizveo to mišljenju? Činjenica je da ima argumenata koji mogu da budu objašnjenje zašto je to tako.  Nabrojaćemo nekoliko njih koji su možda imali uticaj...

Prvo, deca sa sela su se hranila zdravije. Šta to znači? Znači da su u najvećoj meri koristili proizvode nastale u tim sredinama, bez veštačkih prerađevina i hranili su se zdravije u smislu više korišćenja namirnica biljnog porekla, voća, povrća, domaćih napitaka itd... Drugo je to da su deca bila fizički, daleko, aktivnija od svojih vršnjaka iz gradskih sredina. Razlozi su to što im je prostor za igru i kretanje bio dostupniji i reklo bi se da su imali više vremena za takve aktivnosti. Često deca iz takvih sredina bila su angažovana na obavljanu različitih poslova u domaćinstvima, neretno i onim napornijim fizičkim poslovima, što je moglo da utiče da pre sazre. Deca iz manjih sredina i deca sa sela, imala su manje drugih mogućnosti koje su im se nudile i koje su im bile dostupne za upražnjavanje i „trošenje“ vremena. Umesto šetnje u parku, video klubova, igraonica, kafića, druženja u stanovima, deca sa sela su znatno više vremena provodila napolju, na igralištima, u šumi, na reci itd... Često se isticalo i značajno bolje vaspitanje dece iz ruralnih područnja, zbog jače izraženog patrijarhalnog vaspitanja. Možemo analizirati i genetiku, životne navike, veću motivaciju takve dece za dokazivanjem itd... Ali je to, ipak, duga analiza. Jedno je sigurno, većina reprezentativaca, kako u fudbalu, tako i u većini drugih ekipnih sportova, činili su igrači koji su rođeni u manjim sredinama ili su detinjstvo provodile u takvom okruženju. Prisetite se sami najvećih fudbalskih zvezda sa našeg prostora, mesta i klubova njihovih početaka.

ČITAJTE: Dozvolite deci da se igraju napolju, čak i kada je puno hladno

Da li je to slučaj i danas? Da li pravilo inferiornosti gradske dece u ispoljavanju fizičkih i motoričkih potencijala ili sportskih veština, aktuelna i danas. Ne znamo da li je ikada i bila, ali sigurno znamo da danas nije. Evo i zašto...

Definitivno, promenio se stil i način života u svim sredinama. Moderna tehnologija a posebno razvoj interneta, promenili su mnoge navike pa tako i svele na minimum razlike u stilovima života između gradske i seoske dece. Danas gotovo svaki dom ima pristup internetu, televiziji, modernim tehnologijama. To je dovelo do značajnog pada fizičke aktivnosti dece, što je dokazano u mnogim studijama koje su se bavile tom temom, pa nebi da ulazimo dublje u tu analizu. Druga tema je konstantan pad broja stanovništva i masovne migracije iz sela u grad. To je dovelo do značajnog smanjenja broja učenika u školama a veliki broj sela ili njegovih delova ostaje sa samo nekoliko dece. Da li ta deca mogu da se igraju kao što su to radili njihovi roditelji? Da li imaju drugare za igru i da li uopšte imaju motiv? Ako nisu na igralištu slobodno vreme će verovatno provoditi ispred TV-a, tableta, kompjutera ili telefona. Pored toga, sve je više zapuštenih igrališta i neadekvatnih vežbališta za tu decu. Sa druge strane, deca u gradovima imaju znatno bolje uslove, više igrališta, veći broj različitih programa u ponudi, više sportskih manifestacija, i uopšte više mogućnosti za obavljanje različitih organizovanih i neorganizovanih fizičkih aktivnosti. Istina, nedovoljno ih koriste ali ipak više. Ne treba zanemariti i finansijsku komponentu. Daleko više roditelja u gradskim sredinama ima mogućnost da ulaže više novca u sportski razvoj svog deteta, nego oni drugi roditelji. Više dece iz grada može sebi da priušti sportske kampove, individualne treninge ili treniranje više sportova. Logično je da će ta deca brže i kvalitetnije razviti svoje urođene potencijale, čak i ako su oni manji. Onda se dolazi i do kvaliteta ishrane, sa početka teksta pa se postavlja pitanje da li se danas deca iz grada hrane „nezdravije“. Verovatno ne, jer je danas svima sve dostupno. I deci iz malih sredina svi domaći i  proizvodi iz uvoza, kao i deci iz velikih gradova, domaća, zdrava, organska hrana. U većim gradovima, pored velikog broja terena za igru, parkova, javnih površina, postoje i mnogobrojni klubovi, gde deca mogu da pronađu sebe i izaberu sport koji im odgovara. Ne mora da znači, ali veća je verovatnoća da i kvalitet rada sa tom decom treba da bude bolji u većim sredinama. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog većeg izbora. Da li dete na selu, može da postane vrhunski odbojčaš, npr., ako je nabliži odbojkaški klub udaljen 30 ili 50 kilometara. Može, dešava se, ali su šanse daleko manje.

ČITAJTE: Dečiji turniri bez rezultata, pehara imedalja - da li biste podržali?

Mogli bi nabrajati još dosta drugih razloga, ali da skratimo priču... Ako je ikada i postojalo nekakvo generalno gledanje da su deca sa sela ili iz malih sredina sportski dominantnija, bar u ranijem periodu odrastanja, onda mislimo da to više ne treba gledati tako. Trebali bi da razbijemo predrasude. Mislimo da su deca, podjednako nadarena i sa istim ili sličnim psiho-fizičkim potencijalima, gde god da žive. Razlike u stepenu njihove uspešnosti, sve više zavisi od eksternih faktora kao što su finansijska komponenta, veće mogućnosti ili bolji uslovi za rad i napredak.


TC-tim

 

Nazad

Kontakt

Telefon: +381 64/ 00 15 927

Adresa: Beograd – Šabac (Srbija)

E-mail: talent.centar@gmail.com

Pratite nas