Vesti
Obaveštenja


06.09.2019
TC-EDU: Bolesno ambiciozni roditelji mladih sportista - razmislite !

Svako dete ima neki svoj potencijal. Veći ili manji. Potencijal koji može da iskoristi ili može da ga upropasti. Da li će iskoristit svoje mogućnosti ili neće zavisi od vaspitanja dece. Odnosno, zavisi od ambicija roditelja deteta.

Veliki problem ne nastaje kod dece, nego kod njihovih roditelja. Ambiciozni roditelji guraju svoje dete u propast. Ambiciozni roditelji leče svoje kompleksne na deci, koja postaju žrtve te proklete ambicije roditelja. Ambiciozni roditelji gledaju na svoje dete kao na unosnu investiciju koju trebaju dobro da plasiraju na tržištu. Uvek će vam ambiciozni roditelji reći, opravdavajući svoju ambiciju, nije to zbog nas, nego zbog deteta. To je, naravno, velika laž. Sve što takvi roditelji preduzimaju je samo zbog njihove bolesne ambicije.

Roditelji se, navodno, žrtvuju da bi njihova deca uspela u okrutnom svetu. Zato nameću deci takvu nedeljnu aktivnost posle škole, da deca to ne mogu da izdrže. Deca ambicioznih roditelja svakoga dana imaju neku obavezu. Moraju da idu na sve što su zacrtali njihovi roditelji : dva sporta, dva jezika, ples, slikanje, pevanje i sviranje obavezno jednog instrumenta. To sve dete mora da postigne i mora da bude najbolje.

Deca ambicioznih roditelja moraju da imaju sve petice. Dobijena četvorka se smatra velikom tragedijom. Suze, svađe, optužbe i stres prate svaku dobijenu četvorku. Deca ambicioznih roditelja moraju lekcije da uče unapred. Moraju da pokažu svu ambiciju svojih roditelja.

Deca ambicioznih roditelja moraju da uče i na raspustu. Ne smeju na raspustu da se opuste, jer svako opuštanje je pokazivanje slabosti. A svaka slabost u svetu koji teži stalnom uspehu nije dobra. Kako će dete postići uspeh ako pokaže svoju slabost?

Petica u dnevniku nije više odraz znanja, nego dostignutog uspeha. Uspešno je samo ono dete koje ima sve petice. Ne samo zaključene u dnevniku, nego i petice dobijene u sveskama. Jeres je dobiti manju ocenu od petice.

Kako je moguće da dete ima sve petice iz svih predmeta. Priznaćete, to mogu samo izuzetno talentovana deca. A te dece je vrlo malo. I tu decu njihovi roditelji uče da nije sve u peticama. Život je uzvišeniji od svih petica u dnevniku.

Ambiciozni roditelji maltertiraju svoju decu zbog svog promašenog života. Zato nameću detetu tolike obaveze i žele da dete bude najbolje u svemu. Pošto to nije moguće postići, nastaje veliko razočaranje ambicioznih roditelja. Umesto da skinu teret sa leđa deteta, kako bi se dete oslobodilo i prodisalo, oni mu nameću još veće obaveze. Kažu, klin se klinom izbija. Tako dete počinje da pati. Boli ga toliko zabijanje klinova.

Neka deca, prirodno, počinju da se bune protiv tolikog tereta na leđima, ne mogu to da nose i nemaju ambiciju svojih roditelja. Žele da imaju svoju slobodu u kojoj će moći da se iskažu. Žele da udahnu punim plućima svoj život. Ako roditelji nadjačaju pobunu svoje nezadovoljne dece, onda deca upadaju u depresiju. To je početak njihovih velikih životnih problema.

Zadatak nas roditelja je da suzbijemo svoje ambicije. Znam da bi svako od nas voleo da mu deca postanu neko i nešto. To je normalno. Znam da to prija roditeljima i da se oni tada osećaju ostvareno.

Gde je onda problem? Normalni roditelji više vole svoju decu od svoje ambicije. Zato ne forsiraju decu. Prepuštaju deci da sami izaberu svoj put.

Zadatak roditelja je da budu podrška deci i izboru tog puta. Mi smo tu da ih hrabrimo i pomažemo u njihovom izboru. Ponavljam, to nije naš izbor, nego je to izbor naše dece. Zašto bi dete lekara bilo lekar, ako ne voli taj posao? Zašto bi dete bankara bilo bankar, ako to ne želi to da radi?

Zapamtite,naša deca moraju da izaberu! Verujte, oni to, ipak, bolje rade od nas.

Pitanje za sve roditelje.
Da li ste vi sami izabrali svoj život?
Ako jeste, zašto tu slobodu ne date svom detetu?
Ako niste, zašto ponavljate iste greške?
A šta kada izaberu i pogreše?
Oni su izabrali, oni su pogrešili.
Vi ste tu da im pomognete u novom izboru.
Nećete?!?
Pravite veliku grešku.
Vi ste uvek roditelj vašem detetu.
Naša roditeljska dužnost je da budemo uz njih.
Najviše baš kada greše.

Nedostatak roditeljske ljubavi i pažnje u porodici se ne može nadomestiti novcem. Ne može se zameniti svakodnevnim aktivnostima deteta robota koji mora da ispunjava ambiciju svojih roditelja. Kupljena ljubav se brzo preprodaje na slobodnom tržištu ponude i tražnje. Takvo dete ne može da prenese ljubav na svoju decu, jer taj osećaj se izgubio. Uspešna deca ambicioznih roditelja su izgubila osećaj ljubavi od tolikih nametnutih obaveza. Robnonovčani odnosi su uništili ljudske odnose.

Ima roditelja koja kriju od dece da su siromašni. Stide se što nemaju para. Tako deca odrastaju u zabludi. Nije sramota nemati novca. Sramota je ukrasti novac. Deca moraju da znaju istinu. I moraju da se ponašaju u skladu sa tom istinom.

Roditelji moraju da nauče dve reči. Nemam – Ne dam! Nemam govore kada zaista nemaju. Ne dam govore kada decu kažnjavaju.

Danas je postalo pomodarstvo da deca moraju sve da imaju. Moraju sve da probaju. Mora sve da dobiju. Odmah, bez otezanja.

Deci je danas sve internetom dostupno, osim ljubavi roditelja, koju nemaju. Ako žele da deca budu voljena,onda moraju da budu sa decom. Ne opterećujet decu tolikim obavezama, ponudite im vašu ljubav. Ambicioznim roditeljima odgovara da opterete svoju decu, ne moraju onda da se trude mnogo oko njih i ne moraju, ono što je najteže, da im pokažu iskrenu ljubav.

Ako dete trenira ,recimo, tenis, zašto roditelji žele da ono dosegne Novaka Đokovića? Kakvo je to roditeljsko ludilo? Zar se taj tenis ne može trenirati samo zbog sebe. Kada roditelji forsiraju dete da ide na školska takmičenje i traže da stalno pobeđuje, oni pokazuju da ne poštuju svoju decu. Zašto bi pobeđivali? Zašto bi uvek bili najbolji?

Suština problema roditelja je u tome što oni ne posmatraju život u svojoj celosti, nego samo u jednom njegovom segmentu – učenju škole. Roditelji zaboravljaju da njihova deca ostaju njihova i kada završe sve škole i kada počnu da stare. Život se ne završava sa školskom diplomom. Život tada tek počinje. Život nije sprint na sto metara, nego dugačak i napran maraton.

Rezultate uspeha vašeg deteta ono samo računa. Kada vas više ne bude bilo. I kada naše dete bude svodilo životni račun. Vi mu tada niste potrebni.

Mudri roditelji pripremaju svoje dete za taj završni račun. Ne osvrću se na rekorde postignute u sprintu. Poznajem decu koju su forsirali ambiciozni roditelji. Danas su sredovečni ljudi, koji se nisu ostvarili. Mnogi su razočarani. Mnogi su otupaveli.

Dragi roditelji... Pustite vašu decu da budu slobodna. Sloboda ne znači da nemaju obaveza. Ne znači da budu razmažena i lenja. Ne znači da budu nevaspitana i bezobrazna. Sloboda znači da poštuju životne vrednosti. Koje im nisu nametnute i koje sami nalaze u nama. Njihovim roditeljima.

 

Izvor: Branko Dragaš, Firenca, 25.03.2016

 

PROČITAJTE I:

Zašto ne treba kažnjavati decu zabranom odlaska na treninge

Da li, za svoje dete, izabrati lokalni klub ili školu fudbala

Kijelinijeva poruka svim mladim fudbalerima

Nazad

Kontakt

Telefon: +381 64/ 00 15 927

Adresa: Beograd – Šabac (Srbija)

E-mail: talent.centar@gmail.com

Pratite nas